Jedan od najvećih podzemnih kompleksa u Beogradu. Sastoji se od nekoliko zasebnih segmenata – prirodnih pećina, rudnika, hodnika i prostorija. Rudnik kamena se na ovom mestu nalazio još od antičkih vremena.

Kamen sa Tašmajdana koristili su tokom istorije svi graditelji Beograda. Tokom II svetskog rata služio je kao glavno sklonište okupatora. Nakon rata objekat je koristila JNA. Veoma atraktivan prostor koji se danas ne koristi.

Skriveno sklonište je tokom II svetskog rata bilo povezano sa ostatkom kompleksa na Tašmajdanu. Izgradnjom stadiona Tašmajdan ovaj prostor ostao je odsečen od ostatka kompleksa. Sklonište je u celosti izgrađeno od opeke. Sastoji se od više tunela koji se šire u različitim pravcima i centralnog, proširenog dela, u kojem se na bočnim delovima nalaze uzidane klupe od opeke. U pojedinim delovima objekta su napravljeni posebni toaleti za duži boravak ispod zemlje. Prolaz kroz neke od tunela je zbog odrona veoma rizičan. Pojedini tuneli su zazidani, za neke se pretpostavlja da su bili minirani. Sklonište je početkom rata služilo za smeštaj civila, dok su se tokom rata tu nalazile vojne jedinice koje su opsluživale vojni kompleks. Nakon II svetskog rata ovaj deo podzemnog Tašmajdana je korišćen, bila je uvedena nova električna instalacija.